PRIČE IZ KOMŠILUKA: Vedrina i kreativnost, Brankino oružje protiv svih životnih izazova
Četrdesetšestogodišnja Branka Stojanov iz Apatina od onih je žena čiji je optimizam zarazan. Ova hrabra dama, svojim pozitivnim stavom, uspela je pobediti opaku bolest, a u periodu lečenja čak se odvažila ozbiljnije pozabaviti svojim talentom, uređenjem enterijera, što joj je takođe pomoglo u borbi. Zahvaljujući tome, danas na svojoj stranici mojaoaza_mojdom ima veliki broj pratilaca, a osvojila je i nekoliko nagrada za fotografije svojih kreativnih ideja kada je dizajn enterijera u pitanju. Nesuđena pravnica, majka jednog dečaka, supruga, sestra i ćerka, žena kojoj je negovanje porodičnih vrednosti na prvom mestu, za nas je bila itekako inspirativna. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i toplu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica rođena je i odrasla u Apatinu, a kako nam je otkrila, imala je predivno detinjstvo.
„Mislim da sam imala prelepo detinjstvo. Velika porodica, nas tri sestre, otac i majka. To mi je, zapravo, najlepši period života. Imala sam divne roditelje, koji su mi, pre svega bili prijatelji, sestre sa kojima se i dan danas jako lepo slažem. Tata nas je stalno učio da moramo da budemo zajedno, da moramo da budemo vezane, da nas niko ne može razdvojiti i mi se, zapravo, toga držimo i dan danas. Omogućili su nam, kao prvo, kvalitetan život, lep život i zbog toga sam im zahvalna do kraja života”, iskrena je Branka.
Osnovnu školu naša sagovornica je završila u Apatinu. Kaže da je tokom tog perioda želela da bude arheolog, potom da studira istoriju, ali na kraju je završila na pravu. Bila je odličan đak, vredna, požrtvovana, društvena, a sa drugaricama iz osnovne škole prijateljstva neguje i dan danas.
“Gimnaziju upisujem u Apatinu, jer sam već tad znala da ću ići da studiram. I za taj period me vezuju lepe uspomene, društvo, odlična škola, ekskurzije, ljubavi... Iako su bila teška vremena, nama je bilo lepo. Upisujem pravo u Novom Sadu, došla sam do četvrte godine, ali nažalost, nisam završila. Otac mi se tad razboleo, ja sam se vratila u Apatin da napravim pauzu od godinu dana, otvorila sam kafić i više se nikad nisam vratila na fakultet. Taj kafić sam držala tri godine, a onda, sasavim slučajno, konkurišem za posao u zlatari, drugi lokal od kafića, zapošljavam se i tamo sam radila pet godina. Nakon što je vlasnik zatvorio, ja preuzimam i otvaram sebi zlataru”, ispričala je Stojanov, koja, nakon što je rodila sina, zatvara zlataru i počinje da radi onlajn prodaju srebrnog nakita, čime se i danas bavi.
U međuvremenu joj umire otac, što je bio veliki udarac, ali sledeći primer kom ih je učio, čvrstim porodičnim zajedništvom nastavljaju dalje, a uspomena na njega, poput svetionika, ostaje da im nadalje osvetljava životni put.
Sa svojim životnim saputnikom Mladenom, kog svi znaju po nadimku Buco, počinje da živi 2011. godine. Porodične vrednosti koje nosi iz detinjstva prenosi na svoj novi dom, a rođenjem sina Miloša, počinje novo životno poglavlje.
Idilična slika, u vreme kada joj je sin imao svega pet godina, u trenutku nestaje, jer Branka saznaje za strašnu dijagnozu malignog tumora dojke.
“U martu 2021. mi je ustanovljena dijagnoza. Imala sam operaciju, hemoterapije, zračenje… Naravno da je bio šok kad sam saznala, mada mislim da je mojima zapravo bio veći šok nego meni. Najteže mi je bilo reći majci, ona je poslednja saznala. ali sam im rekla da nema padanja. Težak je period, daleko od toga. Ipak, moja optimistična priroda nije me napuštala. Hemoterapije sam super podnela. Taj momenat kad izgubiš kosu nije bilo lako prihvatiti, ali nosila sam se sa tim. Skraćivala sam kosu postepeno i na kraju bila ćelava. Ni jednog momenta nisam pomislila da neću pobediti bolest. Nisam nosila perike, bila sam aktivna, družila se, izlazila. Brzo sam počela da radim od kuće i sve me je to držalo”, podelila je sa nama svoje iskustvo.
Kako je oduvek bila kreativna, naša sagovornica baš u periodu dok se borila sa rakom, počinje se baviti uređem enterijera, a nešto kasnije će se ispostaviti da je upravo to nešto što je potpuno zaokupilo svu njenu pažnju i slobodno vreme.
“To je zapravo ljubav iz detinjstva. Ja sam u osnovnoj školi uređivala svoju sobu, sestrine sobe, maminu i tatinu, celu kuću, ali nisam na to nikad gledala kao na nešto važno. Biti dizajner enterijera u to vreme nije bilo ni popularno. Počela sam time ozbiljnije da se bavim baš u periodu kad sam se razbolela od raka. Godinu dana sam se lečila, a onda sam, kad sam završila sa svim tim terapijama, pošto smo krenuli sa renoviranjem, počela sa uređenjem svog doma. U međuvremenu otvaram svoju stranicu mojaoaza_mojdom i tako moj hobi dobija jednu potpuno novu dimenziju“, ispričala je Stojanov.
U prilog njenom talentu vezano za dizajn enterijera govori podatak da su je svega nekoliko meseci nakon otvaranja stranice kontaktirali iz bosanskog časopisa o uređenju “Home”, za koji je dala svoj prvi intervju. Već nakon toga povećava se broj pratilaca na njenoj stranici, da bi potom na konkursu BravaCase osvojila nagradu, zahvaljujući kojoj je pronašla svoje mesto i u njihovom časopisu. Još jednu pobedu odnela je na konkursu popularnog magazina Lisa moj stan, a kako nam je otkrila, na portalu i u novinama zadovoljna.rs, njena priča i talenat za uređenje dobili su čak dve strane, na šta je veoma ponosna.
“To je meni izduvni ventil i zaista uživam u tome. Inače volim da čistim, spremam, usisavam, kuvam... Meni je kuća u svakom trenutku tip top sređena. Nikad mi nije teško sto puta zategnuti, namestiti… U inbox mi često stižu poruke s pitanjima gde sam šta kupila, traže savete, a najviše moji Apatinci, što mi je naročito drago. Pomagala sam sestrama kad su se useljavale oko uređenja, takođe i dve, tri drugarice. Iako mi je sve još uvek samo hobi, pomalo razmišljam da se ozbiljnije bavim time, možda da mi to postane i posao”, iskrena je naša sagovornica.
Za estetiku moraš imati oko. Branka to definitivno ima. Ima specifičan stil. Nije minimalista i obožava detalje.
“Volim boje. Kod mene u svakoj sobi ima boja koja dominira. To je neka mešavina boho detalja, industrijskog, ali u zadnje vreme imam veliku ljubav i prema “Farm house” stilu. Često menjam. Detaljima puno toga postigneš. Menjam po godišnjim dobima, slike, jastučnice, prekrivače, detalje... Ne mogu da imam braon boje na terasi leti npr, tada sam u morskim detaljima”, priča Stojanov, te dodaje da, iako je njenim ukućanima sve ovo u početku bilo čudno, danas ne samo da su navikli na to, već je i podržavaju svim srcem, kao i ostatak porodice i prijatelja, koji su joj svi beskrajna podrška.
“Buco je već počeo i da mi donosi neke stvari koje pronađe i smatra da će mi se dopasti. Često ga spominjem u svojim objavama pod pseudonimom Zverka. Sin Miloš takođe je veoma kreativan i primećuje detalje. Komšije mi znaju doneti neke stvari i to me uvek obraduje, jave mi ako su videli neke lepe i zanimljive detalje u nekoj prodavnici i slično”, otkriva naša sagovornica.
Sve navedeno, kaže, nedvosmisleno govori da ljudi koji je okružuju cene njen rad, što joj godi, ali prvenstveno, njena ljubav prema uređenju ispunila je i obogatila njen život.
Kako nam je rekla, voli da popije kafu sa svojim drugaricama, sa kojima neguje višedecenijska prijateljstva, a slobodno vreme uglavnom provodi sa svojom porodicom, suprugom, sinom, majkom, sestrama i njihovim porodicama. Gotovo svakog vikenda su zajedno, a neretko i putuju svi zajedno.
Privatno izuzetno pozitivna, sa motom da je smeh najjači lek. Dobar čovek, odan prijatelj, žena koja poštuje i sebe i druge. Kaže da posle raka nema dugoročne planove, a želja joj je da su svi zdravi, da joj se život nastavi kao do sada, jer je zadovojna i ispunjena žena, te za kraj preporučuje svima koji se bore sa opakim bolestima da se okruže pozitivnim ljudima i što više se smeju. Mi smo, u svakom slučaju, uživali u prelepoj energiji kojom pleni i nadamo se da će makar neko, zahvaljujući njenom primeru, imati motiv više za optimizam.
